САВЕТИ

Пет савета за обраћање деци током учења и игре засноване на учењу

Ево неколико савета за комуникацију са ученицима током учења и игре засноване на учењу!

1. Користите речи које деца још не знају

Деца већину речи уче случајно. Пошто проводе велики део времена у школи васпитачи, учитељи и наставници имају озбиљну могућност за јачање њиховог речника. Ипак, када разговарамо са малом децом може нам се чинити примамљиво да користимо речи за које мислимо да ће их најлакше разумети. Али, треба да размишљамо на овај начин – ако их не излажемо речима које још не познају, они неће развити речник који ће им касније бити користан током говора, читања или писања на вишем нивоу. Зато треба да користимо богат речник као део нашег свакодневног комуницирања и инструкција. Никада није рано да излажемо младе ученике ,,великим речима”.

2. Постављајте добра питања

Учитељи и наставници треба да промовишу вештине размишљања и самосталног учења. Ако постављамо затворена питања(која имају само један одговор), ми ограничавамо оно што ученик може да научи. Уместо тога, наша питања треба да подстакну ученике да се укључе и дубље размисле о сопственом учењу.

Када долазе узбуђени да нас обавесте, рецимо, да су нешто успешно урадили, ми бисмо им могли поставити нека питања да бисмо подстакли размишљање – на пример: ,,Шта би се десило када би…., рецимо, променили неки од услова задатка?“ или, док један ради другог питати: ,,Да ли је то добро и да ли би он урадио другачије и како?“ и слично.

Већина питања током дана би требало да буду отворена питања која подстичу ученика на размишљање. Па чак и кад питање има само један одговор боље је одговорити: ,,Тако је! Реци ми како си то знао?“ него само: ,,Тачно!“

3. Подстичите решавање проблема

Лако је понудити одговоре ученицима када настану проблеми током решавања задатака или савладавања вештине. Али, гледајући кроз дужи временски период, боље их је охрабривати да сами проналазе решење проблема.

Ако дете каже: ,,Не могу ово да урадим или решим!“- наш први инстикт може да буде да му покажемо на који начин се то ради. Међутим, исправније би било усмерити га у размишљању. Наравно овакав приступ захтева стрпљење. Ученику треба дати довољно времена за решавање.

4. Подстакните ученика да размишља о свом понашању

Истраживања су показала, а и сва искуства особа које су укључене у процес едукације деце, указују на то колико способност или неспособност самоконтроле може позитивно или негативно да утиче на едукативно искуство. Док су још мали, ученици треба да уче да се усредсреде на задатке и да истрају у решавању чак и онда када их то фрустрира.

Шта то значи за њихове едукаторе? Како би требало комуницирати с децом да би се повећавао њихов ниво самоконтроле?

Треба их кроз разговор наводити да сагледавају своје поступке и да постану свесни свог понашања.

При комуникацији на овај начин помажемо младим ученицима да разумеју зашто је потребно да поштују правила и како то да чине. Наводити их, поучавати да схвате последице својих поступака боље је него само рећи им како да се понашају.

5. Планирајте игру унапред да бисте је учинили што сврсисходнијом

Игра је моћно средство учења код млађе деце. Зато, када је у питању учење кроз игру, треба на то гледати као на лекцију – припремити се за њу као за било коју другу лекцију. Планирање нам помаже да одаберемо најбоље речи које бисмо користити током игре, размислимо о улози и намени конкретне игре, те је у складу с тим усмеравамо.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s