Насеља

Насеља су места у којима људи живе и раде.
Постоје две врсте насеља: села и градови. Они се разликују по величини територије коју заузимају, као и по броју становника. У сваком насељу постоје објекти који су потребни за живот и рад људи. У селима људи живе у породичним кућама. У градовима људи живе у породичним кућама или стамбеним зградама.

Градови су насеља у којима живи и ради много људи. Препознајемо их по разним установама (болница, полиција, пошта, банка, музеј, биоскоп, позориште, вртић, факултет, фабрике, паркови), стамбеним зградама са више спратова, бројним улицама и раскрсницама. Људи у градовима се баве различитим занимањима.
Да би се уштедео простор и обезбедили станови за велики број људи, граде се веома високе зграде – облакодери. Брзи возови и мрежа саобраћајница такође
омогућавају да се градови шире. То подразумева већи број аутомобила и велике саобраћајне гужве на градским улицама. Зато се у великим градовима граде подземне железнице и велике саобраћајне петље, које скраћују време путовања. Густ саобраћај доводи до загађења ваздуха.
Комуналне службе задужене су за одржавање насеља. Радници Градске чистоће сакупљају
отпатке са улица и травнатих површина и редовно празне контејнере за смеће, одржавају улице, водовод и гасовод. Старају се о томе да сливници и одводи буду уредни и
чисти. Преко зиме, разгрћу снег са улица и посипају со, како би путеви били проходни.

Села су насеља у којима живи мали број људи. Они живе у породичним кућама. Нека села се налазе на планинама, а нека у равницама, обично поред река. Према месту где се налазе, села могу бити планинска или равничарска. У селима се људи претежно баве обрађивањем земље и гајењем биљака и животиња.
Људи из села користе оно што се производи у граду, а своје производе продају на градским пијацама (млеко, сир, јаја, мед, поврће, воће, дрва за огрев).
У планинским селима куће су разбацене по падинама брда и планина и зато у њима нема улица. Становници планинских села највише гаје овце од чијег млека праве сир и кајмак, а од вуне плету џемпере. У планинским областима, села обично настају у долинама, јер је ту клима блажа, а земљиште плодније. Становници планинских села се баве гајењем стоке. Стока се у пролеће, после топљења снега, одводи на високе планинске пашњаке, а пред зиму се враћа у торове и храни сеном. На местима где су падине планинa веома стрме, људи праве терасе, које спречавају спирање земљишта после јаких киша. Тиме се спречава и да се лавине снега сруче на села у долини.

Равничарска села се препознају по широким и дугим улицама и кућама које су збијене једна уз другу. У равничарским селима људи највише гаје поврће, а на њивама сеју пшеницу, кукуруз, сунцокретУ равничарским селима гаји се пшеница, кукуруза, сунцокрет, шећерне репа… Воћке су посађене у редовима, како би се олакшала берба. Неке врсте воћа и поврћа гаје се у стакленим баштама или топлим лејама (да би се заштитиле од хладноће), па дају плодове током читаве године. Виногради се налазе на добро осунчаним пределима, јер виновој лози треба доста сунца. Нажалост, постоје и ледине – напуштена поља која нико не обрађује и која због тога зарастају у коров и густо трње. Становници равничарских села у долинама река имају проблема са поплавама које настају услед обилних киша или топљења снега. Од поплава се штите градњом насипа и канала.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s