Још по нешто о материјалима

Материјали се разликују по својим особинама: тврди,  меки, провидни,  тешки,  лаки, проводе топлоту, крути, савитљиви, еластични, пластични, растегљиви…

Стакло је

провидан материјал. Пропушта Сунчеве зраке и зато се од њега праве прозорска окна. Користи  се за израду   чаша, посуђа, украса, огледала  и многих других предмета. Специјалне врсте стакла користе се при изради телескопа, сочива и огледала. Стакло се прави од мешавине песка, воде, кречњака и пепела соде. Ова мешавина се загрева у посебним пећима, на веома високим температурама.  Сода омогућава да се стакло лакше топи, а  креч га чини јачим. Истопљено стакло се затим хлади, сипа у калупе или развија у равне табле.  Да би се направило 100 килограма стакла потребно је 75 килограма песка, 10 килограма креча  и 15 килограма соде.

Метал је јак, чврст материјал ( осим живе , која је течна). Лако проводи топлоту и подноси високе температуре (посуђе, радијатори…).  Већина метала налази се у земљи у облику руда – стена богатих одређеном врстом метала.  Најчешће коришћен метал је гвожђе (и то у виду челика). Он се користи за израду многих предмета. Метали могу да се обликују на разне начине: могу се ковати (обликовати чекићем или савијањем). Ззагрејани се могу вајати у танке плоче, а растопљен метал може да се сипа у калупе -лије се.

Дрво је чврст материјал који се лако обрађује. Зато је погодан за израду намештаја. Од дрвета се добија и папир. Људи га користе за израду музичких инструмената, чамаца,  за градњу…  Дрво је јако и издржљиво. Може да се реже, сече, дуби и обликује. Дебла дрвећа се у стругарама секу на даске, које се морају добро осушити пре употребе, да се не би савијале или скупљале. Дрво које остане као отпад, претвара се у иверицу, која се често користи у изради намештаја.

Папир се прави од дрвета. Дебла меког дрвета  и дебла лошијег квалитета, претварају се у дрвену пулпу. То су уситњени комадићи дрвета којима се додаје вода. У машинама за проиводњу папира, пулпа се пере, ситни, цеди, пресује и суши – да би из ње на крају изашла огромна ролна папира. Папир се користи не само за израду књига и свезака, већ и различитих врста амбалаже. 

Плута  је спољна кора  једне врсте храста-плуташа.Да би се кора могла скидати са дрвета оно мора да биде старо двадесет година. А онда након девет година кора се може поново скидати. Кора се скида у јулу и августу када се при дну стабла и при врху одмах испод првих грана,  зареже круг. Просечно дрво може  дати по 25 килограма  плуте. То скидање дрвету као да прија. После скидања, плута се оставља неко време да одстоји  а потом се кува како би омекшала  и да би из ње изашле киселине. После кувања плута се суши. Од комада  плуте се праве запушачи за боце и појасеве за спасавање. Плута која се употребљава у  изради обуће, за облагање цеви, предходно се меље а затим спаја помоћу других материјала. Пошто је плута лош проводник топлоте  често се користи за  за изолацију великих хладњача, фрижидера и уређаја за климатизацију. Просторије у болницама и студија у радио-станицама такође се облажу плутом како би се изоловале  од спољашње буке.

Гума је лако савитљив и мекан материјал. Тешко проводи топлоту. Издржљив је, па се од њега праве аутомобилске гуме. Такође се користи и за обућу, играчке… Гума може бити природна и вештачка. Природна гума се прави од течности млечно беле боје зване латекс, која се добија из стабла каучуковог дрвета. Ова течност се згусне, формира у пљоснате табле и суши, а затим шаље у фабрику на прераду. Вештачка гума се прави од нафте. Најважније својство гуме је еластичност. Више од половине укупно произведене гуме користи се за прављење аутомобилских гума. Од   гуме  се праве баштенска црева, цеви, ластиш, гумени поклопци, лопте, итд.

Текстил (платно) је мекан материјал. Лако се обликује. Користи се за израду одеће, постељине…

Јута  је биљно влакно које је  најјевтиније и највише коришћено.   Добија се од биљака које  имају праве стабљике, немају гране, дуге су метар и по до четири и по метара. Лишће им је дугуљасто, танко и тестерастих ивица а цветови су бледо жуте боје. Жетва јуте се обавља у лето или рану јесен када се стабљике чупају из земље, чисте од лишћа, везују у снопове и потапају у млаку воду бара и потока. Тако потопљене остају неколико до месец  дана.  То им је потребно да би се кора на стабљикама омекшала. Затим се јута вади из воде, кора се гули са стабљика па се влакно чисти и излаже сунцуу   да се осуши. Влакана јуте се везују  у бале и шаљу се  у центре где се плету у  конопце или грубу тканину која се употребљава у изради прекривача, вреће, за тапацирање, за тепихе  или завесе. Од јуте се прави разноврсна амбалажа  за робу која се шаље широм света. Јута се користи као  материјал за изолацију  у електричним кабловима. У земљама Јужне Америке од јуте се праве ђонови за ципеле.

juta

Од истог материјала могу бити направљени различити производи.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s