Воде Србије

<div style=“margin-bottom:5px“> <strong> <a href=“//www.slideshare.net/ssuser5e1381/vode-srbije“ title=“Vode Srbije “ target=“_blank“>Vode Srbije </a> </strong> from <strong><a href=“//www.slideshare.net/ssuser5e1381″ target=“_blank“>Гроздана Бурић</a></strong> </div>

Advertisements

16. новембар-Дан толеранције

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости.
Бити толерантан значи  чврсто се држати својих уверења и прихватати да се и други држе својих. То значи прихватање чињенице да су људска бића природно различита у ситуацијама, говору, понашању и вредностима и да имају право да живе у миру и онакви какви јесу. Свако има право на различитост. Наша права су једнака правима других.
ТОЛЕРАНЦИЈА значи да оно што ми мислимо, верујемо или ценимо није обавезно боље од онога што мисле, верују или цене други људи.

Толеранција се односи на  људе,  веровања, идеје…

Толерантношћу  постајемо свесни да је различитост  богатство.
Толеранцијом се живот може учинити лепшим!
Пре него што нешто кажемо  добро  размислимо!
Потрудимо се да разумемо друге!
Уживајмо у различитим мишљењима других  и потрудимо се да нешто научимо из њих!
Поштујмо друга и другарицу иако смо различити и не слажемо се баш увек и у свему!

Уважимо  њихово мишљење и прихватимо  њихов предлог!

Пронађимо средину између наших различитости!

Играјмо се, учимо, растимо заједно!
Немојмо другима радити нити говорити оно што не желимо да они нама раде или говоре! Знамо да се нико не осећа лепо када га други вређа!

Поштујмо различитости међу нама!
Будимо толерантни свакога дана!

tolerantsija3

Дан примирја

Данашњи државни празник слави се  у знак сећања свих  настрадалих  у Првом светском рату и као  дан када је потписано примирје и завршен Први светски рат- 11.11.1918.

Амблем који се данас и ове недеље носи на реверу има цвет Наталијине рамонде. Симболика овог цвета је вишеструка. Цвет  је назван по краљици Наталији Обреновић. Познат је и као цвет феникс  јер  и ако се потпуно осуши  када се залије  може оживети што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Изнад цвета је мотив
Албанске споменице – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.

нр (2)

Ми о Вуку

Оно што смо ми о Вуку Караџићу научили:

8. новембар- Митровдан – дан рођења Вука Караџића ( негде ћете прочитати податак да је Вук рођен 6., а негде 7., новембра).

Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу 1787.  Добио је име Вук како му вештице и духови не би наудили. Мајка му се звала Јегда, a oтац Стефан.
Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића. Касније је наставио школовање у Лозници и у манастиру Троноши.
Почетком Првог српског устанка Вук је био писар а касније је отишао у Сремске Карловце да се упише у гимназију али је био престар па неко време је провео у тамошњој богословији. ПОсле је учио немачки језик, у Београду упознао Доситеја Обрадовића и замолио га за помоћ како би наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук је почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем је прешао у Београд и обављао писарске послове.
Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Када је оболео отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али му је нога остала згрчена. Хром се вратио у Србију. Кратко време је у Београду радио као учитељ у основној школи.

Вук се у Бечу оженио са Аном Маријом Краус. Имали су много деце: Милутин, Милица, Божидар, Василија, 2 некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости .
У Бечу је Вук је почео са сакупљањем народних песама и раду на граматици народног говора. Тамо је објавио збирку народних песама и прву граматику српског језика на народном говору, затим и другу збирку народних песма под именом „Народна сербска песнарица“…
Веома је значајан његов рад на реформи ћирилице као и рад на граматици и речнику.
Упростио је азбуку и правопис и применио принцип: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова.

starivuk-300x291c03894cfbc60a8c110d16bb007a45f7b_1M