Необновљиви извори енергије

Нафта је фосилно гориво. Мора се прерађивати. Постројења за прераду се називају рафинерије. Производи од нафте који се користе као енергетски извори такође дају енергију сагоревањем и производе дим. Производи који се добијају од нафте су: уља, дизел гориво(  за камионе), керозин (гориво за млазне авионе) , бензин (гориво за аутомобиле, сировина за пластике, хемикалије), асфалт, уље за ложење ( гориво за електране ), тешка уља ( за подмазивање), восак, лакови…
Транспортује се нафтоводима или цистернама.

нафта

Нафта је настала таложењем фосилних остатака биљака и животиња које су живеле веома давно у морима, језерима и на њиховим обалама. Угинуле биљке и животиње таложиле су се на дну. Преко њих су се временом таложили песак и муљ. Под великим притиском и дејством високе температуре, а услед недостатка ваздуха од наталоженог материјала настала је црна, густа, лепљива и масна течност – нафта.
Нафта се из налазишта прикупља у базене. Из њих се нафтоводима одводи у рафинерије, где се прерађује. Нафта је изузетно значајна сировина.  За нафту се знало још пре 2 000 година. Загађује околину при сагоревању. Геолошки назив за нафту је ПЕТРОЛЕЈ.
Нафта се испод морског дна вади бушењем, а бушилице и радници су смештени на ПЛАТФОРМЕ.

platforma nafta_0

Угаљ се добија копањем у рудницима или са површинских копова.
Користи се за добијање електричне енергије у  термоелектранама и за загревање у домаћинствима. Да би се добила енергија, угаљ мора да сагорева, а то производи дим и пепео који загађују животну средину. Угаљ се налази у Земљиној кори у широким, пљоснатим слојевима, дебелим и до три метра. У дубину Земље доспео је пре више милиона година. Тада је Земља била прекривена пространим, џиновским шумама. Претварање дрвета у угаљ трајало је хиљадама година. Да је угаљ настао од дрвета, доказују неугљенисани остаци дрвета који се могу видети у неким врстама угља.
Када угаљ сагорева, он ослобађа дим који садржи чађ и отровне гасове.
Најстарији од свих врста природног угља је камени угаљ. При сагоревању даје највише топлоте, а оставља најмање пепела. Ретко се користи у домаћинству, а највише служи као погонско гориво у термоелектранама.
За загревање стамбених простороја највише се користе мрки угаљ и лигнит. Они дају знатно мање топлоте него камени угаљ, нарочито лигнит, који има мању топлотну моћ од мрког угља.
Угаљ  је настао  фосилизовањем биљних остатака. Ове биљке су уз помоћ сунчеве енергије расле пре више милиона година.

угалј
У мочварама мртво дрвеће и папрат споро труле. Њиховим труљењем, стварају се сунђерсте наслаге које се зову тресет. Он може да се ископава, суши и служи као гориво. Производи много дима.
Море, ветар, земљотреси, наносе песак, глину, шљунак преко тресета, он бива пригњечен и под тим притиском настаје лигнит. Он има дрвенасту структуру.
Повећањем притиска, лигнит очврсне и тако настаје камени угаљ – тврд, црн, који споро сагорева уз мало дима.
Угаљ се користи и као сировина за прављење кокса. То је скупо гориво које не испушта дим и користи се у процесу добијања гвожђа из гвоздене руде,  јер има већу топлотну вредност од свих врста природног угља. Сребрнастосиве боје је, шупљикав и лак. Производи се у коксарама од каменог или мрког угља који се суше на високој температури.

Земни гас је настао  у току труљења организама од којих је настала нафта.  Природни гас је пратилац нафте. Добија се на изворима нафте и цевоводима се спроводи до фабрика или у домаћинства. Не оставља отпатке при сагоревању. Не загађује ваздух, нема пепела ни чађи и нису потребна велика складишта за његово чување. Природни гас је лако запаљив, а због непажње може доћи и до тровања.

гас

Необновљиви извори енергије су такозвани и „прљави“ извори, тј. велики загађивачи.

Школско такмичење из математике

Школско такмичење из математике биће организовано у суботу 31.01.2015. године, са почетком у 10 часова.
Потребно је да ученици дођу 15 – 20 минута раније и понесу потребан прибор и оловке за рад.